У свету у ком све више гледамо у екране, а све мање једни у друге, лако заборавимо колико је драгоцена стварна, жива веза међу људима. Дружење, побратимство, контакт – осмех који видиш у нечијим очима, реч изговорена лицем у лице – некад јасна, некад збуњена, понекад праћена покретима руку, али увек са жељом да се разумемо. Управо тај осећај показује да је живот лепши кад постоје дани као што је био овај викенд.
А он је заиста био посебан.
Као и сваког октобра годинама уназад, дочекали смо наше драге госте из Македоније – колеге и ученике школе СОУ “Јосиф Јосифовски” из Ђевђелије. Припреме су почеле данима унапред: организовање програма за Дан школе, дочек, уређивање простора… Живнуло је у ходницима – од техничких проба, преко постављања сценографије, до украшавања хола свежим ученичким радовима. Шминка школе била је спремна – баш на време, да све буде онако како треба.
Наши гости су стигли у петак предвече, 10. октобра. Дочекали смо их срдачно, уз топао оброк у зборници. Наши ученици су преузели своје другаре и повели их у своје домове, а колеге наставници су, након вечере и дружења, били смештени у хотелу „Монограм“.
Субота, 11. октобар, била је резервисана за заједнички излет у Темишвар. Сунчан јесењи дан савршено је употпунио овај догађај. Провели смо дан у шетњи, разговору, уживању. Било је времена за све – обилазак града, кафицу, вожњу Бегејом, кратак шопинг и, наравно, безброј размењених прича и анегдота.
Дан је завршен свечаном вечером на салашу „Мали парк“, уз звуке тамбурица, мирис војвођанске кухиње и осмехе који се не заборављају.
Овом приликом се захваљујемо Општини Инђија @opstina_indjija на подршци и помоћи у организацији овог сусрета – без њихове помоћи све ово не би било овако лепо и садржајно.
У недељу ујутру, испратили смо их пуни утисака и топлине. Време је пролетело, али остаје нешто вредније – одлучност да ову везу чувамо, негујемо и јачамо. Јер живи контакт, додир, реч – не могу се заменити ни једном поруком.
